+ 1 (707) 877-4321
+ 33 977-198-888

IZNAD DIZAJNA

Zanimljiv je susret bio sa likovnim djelom Mihajla Atijasa, upriličen na izložbi u sarajevskoj galeriji Novi hram u povodu Evropskog dana kulture Jevreja 2010. Atijas Mihajlo
May 18 2011

 

 Njegovo  ime  susrećemo već  tridesetak  godina  u  likovnim  prostorima  (postao  je  član

ULUPUBiH-a  1984.  godine),  ali  ga  nikada  nismo  upoznali  u  jednoj  široj  prezentaciji,  sa

sagledanjem  moguće  imaginativne  razuđenosti  u  oblikovanju  isto  tako  različitih  tematskih

sadržaja.  Sada  se  on  predstavio  u  punom  svome  stvaralačkom  ozračju  i  nama  pružio

mogućnost da ga temeljitije upoznamo. 

Poster  je  bio  nesumnjiv  izazov  za  ovog  umjetnika:  trebalo  se  suočiti  sa  utilitarnim  slojem

postera,  suočiti  se  sa  njegovim  usmjerenjem  ka  onom  krajnje  zadatom,  kojem  se  moralo

udovoljiti,  ali  prevesti  ga  na  onu  komunikativnu  ravan  koju  obično  zovemo  –  atraktivnom.

Atraktivno je bila ona tačka u kojoj se zbio glavni lom. Sigurno je da je duhovno bogatstvo,

koje je nosio u sebi, ona intelektualna potentnost što je zahtijevala od njega da joj omogući

utjelovljenje  u  fuguralnom  određenju  amblema.  To  su,  zapravo,  bili  oni  nemiri  koji  su  ga

opsijedali i tražili od njega da se nadiđe ravan atraktivnog. Zahtjev za atraktivnim morao se

nadgraditi  onim  duhovnim  i  intelektualnim  što  je  nosio  u  sebi.  Amalgam  atraktivnog  i

duhovnog  izlučivao  je  iz  sebe  onaj  supstrat  koji  se,  u  radu  na  prostornim,  fiksiranim

dimenzijama postera, prelijevao preko rubova zadatosti i poprimao karakter umjetničkog. To

je  stadijum  kada  je  njegov  poster  izlazio  iz  okvira  primijenjenosti  i  postajao  umjetnički

artefakt,  a  samog  Mihajla  Atijasa  više  ne  prepoznajemo  kao  pripadnika  sfere  primijenjene

umjetnosti  i  moramo  razmišljati  o  njemu  kao  o  umjetniku  koji  posjeduje  svoje  poetičke

zasade  na  čijim  premisama  zasniva  svoje  umjetničko  djelo.  Dakako,  treba  reći  da  svi

eksponati,  koje  susrećemo  na  ovoj  izložbi  nisu  sa  sebe  zbacili  svlak  usmjerenosti  na

korisnosno, neki eksponati još uvijek očuvavaju u sebi ono namjensko. Ali, isto tako, u stanju

smo uočiti i one eksponate na kojima je namjensko u priličnoj mjeri nagriženo umjetničkom

nadgradnjom. 

Umjetničkoj  ravni  iskaza  svojih  eksponata  Mihajlo  Atijas  se  približio  u  obradi  određenih

motiva iz judaističke tradicije. Figura nikada ne ostaje sama u prostoru postera, okružena je

nizom  činjenica  koje  upotpunjuju  značenjsku  dimenziju  predodžbenog,  upijaju  u  sebe

znakovitost izabranog segmenta koji je transformiran u motiv i kojem, potom, daje vizualnu

energiju.  Oni  koji  nisu  upućeni  u  tu  tradiciju,  teško  mogu  gonetatu  sadržajnu  snagu

eksponata  pa  svoj  interes,  spontano,  koncentriraju  na  samom  vizualnom  rješenju.  Na

jednom  eksponatu  prostor  ispunjava  ruka  od  ramena  do  raširenog  dlana  oko  koje  se

obmotava dovoljno široka traka da može u sebi sadržavati nužnu vizualnu energiju. Ruka je

smještena  u  mlaz  svjetlosti  koja  se  probija  kroz  ozvjezdano  kozmičko  prostranstvo.  Bojeni

pigment  toga  prostranstva  je  zgusnuti  plavi  tonalitet.  Prizor  je  impresivan  iako  je  vezan  za

jedan  trenutak  tradicije  poznat  pod  imenom tefilin.  Moćnu  likovnu  izražajnost  nosi  u  sebi  i

eksponat, poznat u tradiciji kao hamsa. Hamsa se obilato koristi u izradi nakita i zavjesa da bi

se ostvarila  odbrana  od  urokljivih očiju. Ona  ima  svoju  standardizovanu  formu  sa  paralelno

postavljena dva palca i ispružena tri srednja prsta koji se izdižu iz neke tajanstvene posude u

čijem  se  središtu  nalazi  oko.  Naš  umjetnik  se  ipak  odlučio  da  se  poigra  tim  standardima:  u

podnožju  se  nalazi  neka  forma  amblema  iz  kojeg  izrastaju  prsti  koji  se  utrostručuju

poprimajući  viziju  dubine,  u  dnu  se  nalazi  oko  iza  čije  se  pozadine  prostorom  rasprostire

plamen, rastočen u niz bojenih nijansi, od žute do plavičaste i grimizno–crvenkaste. 

 Sa  posebnom  je  interpretativnom  snagom  načinio  likovnu  predstavu  hagade:  iz  nekog

tajnovitog jezgra u pozadini rasprskava se, u bezbrojnim mlazevima, svjetlost u gradacijama

plave boje koja ispunjava cijeli prostor slike, a u sredini, u malom polju smirene bijele boje,

nalazi se tekst ispisan hebrejskim slikovitim slovnim znacima. 

 Portret  Mojsija  obujmjen  je  mističnom  aurom.  U  prostoru  ozvjezdanog  neba  smještena  je

Mojsijeva statura, stamena, ali i prozirna jer mu se kroz tijelo proziru zvijezde, a u desnoj ruci

drži ploče sa Božijim zapovijestima. Istom bojenom silinom razrađivani su i ostali eksponati:

„Zid  plača“,  zatim,  „Mir“,  „Tora“,  „Yakira“  (sa  čednim  ženskim  likom  u  sredini).  Dva

eksponata su data u vidu alegorije sa idejom vjere u budućnost čovječanstva (u Velikom valu,

koji  se  obmotava  oko  zemljinog  planeta,  plovi  kozmosom  novorođenče  sa  palmovom

grančicom dok mu u susret leti golub).

 Jedan  eksponat  izlazi  iz  konteksta  ovih  dviju  tematski  cjelina:  na  eksponatu  je  predstavljen

memorijalni  monument,  sa  jevrejskim  oblikom  grobnih  humki,  postavljenih  u  kružnoj

postulaciji,  a  u  sredinu  je  stavljen  obelisk  koji  se  visoko  uzdiže  u  postavljenoj  panorami.

Rješenje zbira u sebi niz značenjskih vrijednosti: grobne humke označavaju trajanje vremena,

poput  stećaka,  a  obelisk  simbolizira  duhovnu  snagu  koja  se  svjetlosnim  plamom  izdiže  u

prostor i zgušnjava se do monumentalne čvrstine.

 Sarajevo, 16. 10. 2010.

Vojislav VUJANOVIĆ







You don't have flash installed.
EMAIL- EMAIL- EMAIL- EMAIL- EMAIL- * A